AIRPHYSIO

AirPhysio

Razumevanje vaših pluća

Diskusija
1. Kako vaša pluća rade kako bi hranila vaše telo,

2. Šta se dešava kada imate problema sa disanjem, i

3. Šta možete uraditi da biste to promenili.
Untitled%20design min
Naša pluća su izvanredni organi koji ne samo da nam omogućavaju da dišemo i razmenjujemo kiseonik (O2) sa ugljen-dioksidom (CO2), već su i ključna komponenta koja pomaže u balansiranju aciditeta i alkaliteta u našem telu i njihovom održavanju na ravnotežnom neutralnom pH=7.

Previše ugljenika (C) u našim ćelijama i krvotoku (dovedenog u obliku ugljen-dioksida (CO2)) dovodi do toga da imamo previše energije i da je naš organizam kiseo. Dok previše kiseonika u našem krvotoku dovodi do prevelike baznosti organizma i osećaja ošamućenosti.


Kako rade vaša pluća da bi pomogla u hranjenju vašeg tela                          

Naša pluća su podeljena na 2 glavna dela, kao što je prikazano na slici desno.

1. Provodna zona (veći disajni putevi)
2. Respiratorna zona (manji disajni putevi i vazdušne vreće)

Uloga provodne zone pluća je da filtrira vazduh i uklanja iz njega strane čestice koje udišemo na najmanju moguću meru pre nego što stigne u respiratornu zonu u kojoj se dešava razmena gasova CO2 i O2.

Provodna zona (veći disajni putevi)

U provodnoj zoni se odvijaju dva glavna procesa za filtriranje i uklanjanje ovih čestica:

1. Mukocilijarni eskalator
2. Apsorpcija i distribucija preko krvotoka. Ovim procesima se iz pluća uklanjaju strane čestice na osnovu njihove veličine u vidu sluzi.
Blue Devices-800x854
Pluca airphysiouloga pluca zdrava pluca

Zašto je važno da znamo ovo?

Razlog zbog kog je važno da ovo znate je taj što oba procesa samo-čišćenja pluća imaju negativne efekte koji mogu otežavati disanje i dovesti do srednjoročnih ili dugoročnih problema sa vašom sposobnošću da hodate, trčite, skačete, vežbate ili generalno menjate vaš način života.
1. Kako funkcioniše mukocilijarni eskalator? Mukocilijarni eskalator uklanja veće čestice (veće od 5 mikrona) kao što su prašina, dim i bakterije. On proizvodi mukus tj.sluz koja se smešta na vrhu dlačica (cilije) koje se pomeraju napred i nazad i pomažu pomeranju sluzi na gore ka grlu poput eskalatora (stoga naziv mukocilijarni (mukus i cilije) eskalator (lift) tako da se može prirodno progutati ili iskašljati.

Ovaj mukus tj.sluz se ponaša kao mreža u kojoj se hvataju sve veće čestice koje udahnemo. Njegova količina se povećava kada udišemo više čestica nego što je to normalno i deluje kao odbrambeni mehanizam koji pomaže da se zarobi i ukloni što više čestica i da se održava higijena pluća.

Dobar primer da biste ovo zamislili je da neko surfuje na rok koncertu u lopti. Mukus je lopta na slici, a gomila publike su dlačice ili celije koje pomeraju loptu. Kada sve ide dobro, lopta se slobodno pomera, ali kada postoji neki problem, ona može ili da padne ili da se zaglavi u gomilu i više se ne pomera.

AIRPHYSIO

2. Apsorpcija i distribucija udahnutih čestica preko krvotoka.
Čestice manje od 5 mikrona, poput virusa ili sitnijih čestica dima, prašine i polena, propadaju kroz mukusnu mrežu i apsorbuju se kroz meka tkiva zidova disajnih puteva u krvotok da bi bile uklonjene od strane belih krvnih zrnaca.
Ovo uzrokuje oticanje/inflamaciju mekih tkiva prilikom prolaska ovih čestica kroz zidove disajnih puteva.

Respiratorna zona (manji disajni putevi i vazdušne vreće)

Za razliku od provodne zone, u respiratornoj zoni se odvija samo jedan proces filtriranja ili uklanjanja ovih čestica i radi se o apsorpciji i distribuciji putem krvotoka.
Ovo znači da će manje uklonjene čestice biti apsorbovane kroz meka tkiva zidova manjih disajnih puteva i vazdušnih vreća (alveole) u krvotok gde će biti uklonjene od strane belih krvnih zrnaca. Ovo će izazvati oticanje/inflamaciju mekih tkiva ovih zidova.
Veće čestice će se smestiti u vazdušnim vrećama i polako će se razbijati, uzrokujući dalje oticanje/inflamaciju.

Kako se dešava razmena gasova u plućima?

Kiseonik se putem plazme apsorbuje u krvotoku kako bi se vezao za hemoglobin. Hemoglobin oslobađa ugljen-dioksid putem plazme u pluća odakle se izdiše.
Krv obogaćena kiseonikom se vraća u srce odakle se distribuira u ostale delove tela kako bi ga ćelije koristile za generisanje energije (ili ATP) u njima i omogućila uklanjanje viška otpadnog ugljenika iz ćelija u obliku ugljen-dioksida
(CO2).
AIRPHYSIO%20MEDICAL
airphysio izbacivanje mukusaAirphysio%20izbacivanje%20mukusa%20@slajm@

mreža

Airphysio zdrava plucaRespiratorna zonaRazmena gasova u plucima sportisti

razmena gasova u plućima

Kako manjak kiseonika utiče na ćelije?

Postoje 2 metode proizvodnje energije u ćeliji na osnovu dostupne količine kiseonika u krvi. To su aerobno disanje (krv bogata kiseonikom, normalno duboko disanje) i anaerobno disanje (manjak kiseonika u krvi, kratak dah tokom anaerobnog vežbanja, zadržavanje disanja, itd...).

Aerobno disanje se sastoji od tri koraka. (Proizvodnja energije sa kiseonikom)
1. Glikoliza (2 ATP)
2. Krebsov ciklus (2 ATP)
3. Lanac transporta elektrona (34 ATP) Ukupno = 38 ATP
Otpadni ugljenik se odvodi iz ćelija u obliku ugljen- dioksida (CO2). Ovo je normalan proces u ćeliji.

Anaerobno disanje se sastoji od tri koraka. (Proizvodnja energije bez kiseonika)
1. Glikoliza (2 ATP)
2. Fermentacija/Glikoliza (laktat ili mlečna kiselina)
Ukupno = 2 ATP

Otpadni ugljenik ne može da se oslobodi iz ćelija usled manjka kiseonika (kako bi se oslobodio kao CO2) i u ćelijama se odvija fermentacija (formiranje laktata). Ovaj proces se oseća kao gorenje u mišićima, što nam govori da treba napravimo pauzu i dublje dišemo.

Kao što možete da vidite, manjak kiseonika tokom anaerobnog disanja može dovesti do toga da telo u svojim ćelijama proizvodi samo 1/19 deo energije u odnosu na aerobno, do procesa fermentacije u ćelijama čime one postaju kisele što eventualno može dovesti do trajnog oštećenja ako se ne vodi računa ili ne preduzima odgovarajuća terapija.
Kako manjak vazduha utice na celije


Šta se dešava kada imate problema sa disanjem?

Ljudi imaju brojne probleme sa disanjem, i u nekim slučajevima, ti problemi prolaze neprimećeno ili bez dijagnoze. Na primer, oko 43% ljudi živi sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (COPD-emfizem i/ili hronični bronhitis) koji ili nisu svesni da imaju ovo stanje ili im nije postavljena dijagnoza.

Generalno, ova stanja uključuju probleme koji su povezani sa smanjenjem plućne funkcije.

1. Atelektaza (kolaps pluća preko kolapsa alveola ili vazdušnih vreća) uglavnom usled čepova mukusa tj.sluzi ili teškog oticanja ili inflamacije manjih disajnih puteva, ili
2. Emfizem (uzrokuje zarobljavanje vazduha usled inflamacije manjih disajnih puteva i alveola).

Takođe mogu biti u pitanju opstruktivna stanja kao što su:

Astma

Jednostavno objašnjenje astme je da je u pitanju stanje hiper senzitivnosti (preterana osetljivost na aktivatore).

Hronični bronhitis

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Aenean commodo ligula eget dolor.

Pneumonija

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Aenean commodo ligula eget dolor.

Bronhiektazije

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Aenean commodo ligula eget dolor.

Cistična fibroza

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Aenean commodo ligula eget dolor.

Rehabilitacija od COVID - 19

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit. Aenean commodo ligula eget dolor.


Respiratorna stanja

Atelektaza (poznata i kao kolaps pluća)

Atelektaza je kolaps ili zatvaranje dela pluća, obično zbog nakupljanja sluzi što dovodi do takozvanog čepa sluzi. Do atelektaze može doći usled odsecanja bilo koje od 100.000 alveola (vazdušnih vreća), grane manjih disajnih puteva, što dovodi do odsecanja brojnih alveola, sve do, u veoma teškim slučajevima, gubitka polovine ili celog plućnog krila, ako je čep sluzi fomiran u velikim disajnim putevima.

Kako se razvija atelektaza?

Ovo stanje može početi jednostavno kao rezultat opstruktivnog stanja, kao što su napadi astme, bronhitis, cistična fibroza, prehlada ili grip, pušenje, rudna prašina ili čak preterano aero zagađenje u dužem vremenskom periodu, što može pokrenuti dva stanja:

1. Oticanje/inflamacija disajnih puteva

2. Hipersekrecija mukusa (prekomerno stvaranje sluzi)

Ako ova sluz stvori opstrukciju i ako se ne očisti iz disajnih puteva, ona formira čep sluzi koji sprečava kretanje gasova iz tela i u njega. Kada se ovo dogodi, telo identifikuje da nema ulaska ni izlaska gasa iz alveola, tako da delujući kao sredstvo zaštite alveola (vazdušne vreće) i uklanjanja otpadnog gasa iz tela, ono apsorbuje gas u krvotok i premešta ga u jednu ili brojne druge alveole koje su u funkciji (air sac, vazdušna vreća). Problem je u tome što ova alveola nije u plućnoj funkciji i čep sluzi ostaje na istom mestu uzrokujući gubitak funkcije pluća.
prekomerno%20stvaranje%20sluzi min
pluca, astma airphysioinflamacija disajnih puteva
Emfizem (zarobljavanje vazduha usled konstantne inflamacije manjih disajnih puteva i alveola)(COPD)

Emfizem uzrokuje 3 glavna događaja u plućima:

1. Oticanje/inflamacija manjih disajnih puteva
2. Oticanje/inflamacija alveola (vazdušnih vreća)
3. Zarobljavanje vazduha u alveolama

Zarobljavanje vazduha prikazano na slici ispod je izazvano čepovima sluzi, ali je slično u slučaju oticanja/inflamacije zidova disajnih puteva. Da bi bilo jasnije, početni stadijumi emfizema NE utiču na sposobnost udisanja, samo ograničavaju količinu izdahnutog vazduha.
emfizam
U kasnijim stadijumima emfizema, alveole (vazdušne vreće), oticanje/inflamacija i zarobljeni vazduh uzrokuju razbijanje zidova alveola, smanjujući aktivnu površinu kapilara za omogućavanje prenosa gasova (tj.što je manja aktivna površina, manje gasa se apsorbuje u krvotok). Ovo, zajedno sa nagomilavanjem naslaga katrana koji potiče od većih čestica (dim, prašina, aero-zagađenje), otežava alveolama prenos gasova, usled čega dolazi do osećaja kratkog daha.


pusacki emfizam
Ova senzacija potiče od informacije koju vam daje vaš mozak kojom kaže da detektuje manjak kiseonika i/ili visoke nivoe ugljen-dioksida u vašem krvotoku i zahteva od vas da dišeze dublje kako biste isporučili telu više kiseonika za proizvodnju energije i uklanjanje otpada.

Pušači mogu izgubiti i do 33 mL kapaciteta pluća svake godine ako čestice dima ostanu u alveolama i oticanje/inflamacija se nastavi. Ovo je ekvivalentno gubitku kapaciteta pluća od zapremine 1 male čašice za rakiju godišnje.
glass

Astma

Jednostavno objašnjenje astme je da je u pitanju stanje hiper senzitivnosti (preterana osetljivost na aktivatore) koje izaziva 3 različita stanja, pre nego samo dva.
Napad astme stvara u disajnim putevima 3 različita stanja:

1. Oticanje/inflamacija disajnih puteva

2. Bronhokonstrikcija (stezanje mišića oko velikih disajnih puteva)

3. Hipersekrecija mukusa (prevelika količina sluzi koja se teško čisti iz disajnih puteva)

Dok u drugim stanjima može biti prisutno oticanje/inflamacija zidova disajnih puteva i hipersekrecija mukusa (prevelika proizvodnja sluzi), kod astme postoji brohokonstrikcija (stezanje mišića oko disajnih puteva). Slično zmijama koje se omotaju oko svojih žrtava, otežavajući njihovo disanje, bronhokonstrikcija deluje tako što otežava disanje astmatičaru.

Medikamentima se uspešno tretiraju prva dva stanja, ali treće stanje,
poznato kao disfunkcija mukusa, se ne može tretirati pomoću ovih medikamenata
. Svojstva mukusa tj.sluzi se menjaju tokom napada astme, usled čega se on teže uklanja. Sluz se nagomilava u plućima, stvarajući opstrukciju, što može dovesti do stalnih respiratornih stanja kao što su čepovi sluzi, zarobljavanje vazduha i razvoj pneumonije.

Za disfunkciju mukusa je ustanovljeno da uzrokuje smanjenje funkcije pluća čak i za 5-25 mL godišnje u pogledu FEV1, što je približno ekvivalentno zapremini od 1 rakijske čašice godišnje.

AirPhysio rešenje za izbacivanje sluzi prirodnim putem








Airphysio za decu astma
Untitled%20design

Bronhiektazije

Bronhiektazija je stanje u kojem postoji abnormalno proširenje jednog ili više disajnih puteva. Ovo može uključivati oštećenje zidova disajnih puteva koje dovodi do njihovog proširivanja, usled čega postoji mlohavost i ožiljno oštećenje cilija (dlačice koje pomeraju sluz uz zidove disajnih puteva).

Uzroci

Uzroci bronhiektazije često nisu jasni. Neka stanja koja utiču na disajne puteve ili ih oštećuju mogu uzrokovati bolest, kao npr:

Neka nasledna stanja. Na primer, stanje koje se naziva primarna cilijarna diskinezija utiče na cilije, tako da se one ne “kreću” pravilno kako bi uklanjale sluz. Cistična fibroza je još jedno stanje koje utiče na pluća i uzrokuje bronhiektazije.

Udahnuti predmeti mogu se zaglaviti i blokirati disajne puteve. Ovo može dovesti do lokalnog oštećenja tog disajnog puta. Kiselina iz želuca koja se povrati i udahne može oštetiti disajne
puteve kao i udisanje otrovnih gasova.

Teške infekcije pluća kao što je tuberkuloza (TB), veliki kašalj, pneumonija ili boginje mogu oštetiti disajne puteve u vreme infekcije. Tada se mogu razviti bronhiektazije.

Aerozagađenje i dim. Utvrđeno je da dim i određeni zagađivači utiču na razvoj cilija u disajnim putevima, smanjujući ili zaustavljajući njihov rast i uzrokujući problem sa njihovom funkcijom. Ovo je posebno slučaj kod dece u fazi razvoja pluća.

Starost. Nakon 45 godine života, kako starimo, naši disajni putevi počinju da gube svoju elastičnost i kolagen, slično našoj koži, što utiče na zidove disajnih puteva i na cilije.

Oštećenje zidova disajnih puteva i/ili cilija izaziva problem sa mukocilijarnim eksalatorom, kada se formira “rov” ili oblast u koju upada sluz, nagomilava se i ne može se ukloniti iz nje. Slično slici sa desne strane koja prikazuje muzičara koji surfuje u lopti (mukus) preko gomile publike na rok koncertu (cilije), ako u gomili postoje praznine, lopta može upasti u nju i veoma će teško izaći i nastaviti svoje surfovanje. Cilije ne mogu da se pomere iz svog položaja da bi ponovo došle ispod mukusa i održavale njegovo kretanje, tako da mukus ostaje na istom mestu i stvara blokadu koja nastavlja da se uvećava.
Ovaj mukus tj.sluz se nagomilava i uzrokuje blokade u disajnim putevima koje eventualno postaju čepovi sluzi.
Mukusna blokada i mukusni čepovi su uobičajena pojava kod bronhiektazija. Dve studije su utvrdile da mukusna blokada i mukusni čepovi uzrokuju smanjenje plućne funkcije od oko 44-64 mL godišnje. Ovo smanjenje funkcije pluća je ekvivalentno zapremini dve rakijske čašice.





Oštećenje zidova disajnih puteva i/ili cilija

placeholder imageizbacivanje sluzi

Hronične opstruktivne bolesti pluća(COPD)– Hronični bronhitis i emfizem

Hronična opstruktivna bolest pluća (COPD) je tip opstruktivnih bolesti pluća koji karakterišu dugoročni problemi sa disanjem i slab protok vazduha. Iako COPD obično uključuje oba stanja, moguće je imati samo emfizem ili samo brohitis.

Bronhitis je inflamacija (zapaljenje) bronhija (veliki disajni putevi i disajni putevi srednje veličine) u plućima. Simptomi uključuju iskašljavanje sluzi, kratak dah i nelagodnost u grudima.

Postoje dva tipa bronhitisa: akutni i hronični. Akutni bronhitis je takođe poznat kao prehlada u grudima i obično je praćen kašljem koji traje oko 3 nedelje. Hronični bronhitis se definiše kao produktivni kašalj koji traje oko 3 meseca ili duže godišnje u vremenskom periodu od najmanje 2 godine.

Kao i kod astme, hronični bronhitis je udružen sa hroničnom inflamacijom i hroničnom hipersekrecijom mukusa. Ovaj mukus se ne uklanja lako iz disajnih puteva i nagomilava se u plućima što može dovesti do stalnih respiratornih stanja uključujući razvoj pneumonije, čepova sluzi i zarobljavanja vazduha što dovodi do daljeg opadanja funkcije pluća.

Emfizem je bolest koju karakteriše destrukcija alveola i stvaranje grupa alveola nalik grozdovima na kraju najmanjih disajnih puteva (bronhiole) u plućima. Bolest u opštem slučaju ima sledeći tok:

1. Zidovi alveola postaju zapaljeni i oštećeni. Vremenom oni gube sposobnost rastezanja i skupljanja (elastičnost) i u oštećenim oblastima se stvaraju džepovi mrtvog vazduha (bullae).

2. Ovi džepovi ometaju normalan rad pluća tako što sužavaju disajne puteve, zadržavaju vazduh i otežavaju disanje.

3. Bolest ne utiče na sposobnost disanja. Sve do kasnih stadijuma bolesti nivoi kiseonika i ugljen-dioksida u krvi ostaju normalni.

Zarobljavanje vazduha dovodi do daljeg opadanja funkcije pluća.

Cistična fibroza (CF)

Cistična fibroza uglavnom pogađa pluća i probavni sistem usled nepravilnosti u egzokrinom sistemu, koji je odgovoran za proizvodnju pljuvačke, znoja, suza i mukusa tj.sluzi.

Osobe koje boluju od CF stvaraju abnormalne količine preterano gustog i lepljivog mukusa unutar svojih pluća, disajnih puteva i probavnog sistema.
Ovo stanje obično zahteva svakodnevnu fizioterapiju koja pomaže u čišćenju pluća jer inače dovodi do zarobljavanja bakterija u plućima, što vodi razvoju pneumonije, čepova sluzi i zarobljavanju vazduha, što dalje vodi ka opadanju funkcije pluća što sve rezultuje ponavljajućim infekcijama i nepovratnim oštećenjima.

Autorska prava 2018 - AirPhysio Pty Ltd

Hronicne opstruktivne bolesti pluca

Hronične opstruktivne bolesti pluća














Emfizam
All 4-devices-768x662.jpeg
AIRPHYSIO
DIACOR_d removebg-preview
Pozovite nas
+38111 4546989
+38111 4546990
Kontakt
info@diacor.rs
Adresa
DIACOR d.o.o.
Milice Milojkovic 8
11010 Belgrade, Serbia

© DIACOR  - Sva prava zadržana